Suve oči

 

Sindrom suvog oka

Vizuelno primamo više od 80% svih informacija. Oko je čulni organ koji nas povezuje sa našim okruženjem. Osim toga oko je takođe i čulni organ koji je najviše izložen, na koji utiče mnogo različitih faktora životne i radne sredine. Kada je, dakle, pravi trenutak da počnete da se brinete o vašim očima? Odgovor je jasan, u svakom trenutku, što pre to bolje, redovno, svakog dana. Sindrom suvog oka je jedna od najčešćih bolesti oka u današnje vreme. Ovaj sindrom utiče na više od 20% stanovništva i spada u civilizacijske bolesti. Ova bolest se odlikuje nedovoljnim stvaranjem suza ili njihovim brzim isušivanjem sa površine oka. Drugim rečima, to znači da suze ne čiste pravilno površinu oka, a time je rožnjača manje zaštićena i suva. Osobe sa ovim sindromom se obično žale na umor očiju, osećaj stranog tela ili peska u oku; iritaciju, svrab, peckanje, crvenilo, osetljivost na svetlost ili na prolazane poremećaje oštrine vida u toku dana. Ukoliko se ne leči, sindrom suvog oka može ozbiljno da ošteti vid. Već kod prvih simptoma preporučljivo je otići u apoteku i kupiti veštačke suze za lečenje ovog sindroma. Veštačke suze bi trebalo uvek imati pri ruci i primenjivati ih kada god je to potrebno oku. Doziranje je individualno. Nekome je dovoljna jedna kap za ublažavanje simptoma, dok nekome drugom su potrebne tri kapi. Veštačke suze vlaže oči i ispiraju ih od bilo kakvih neželjenih čestica. Veštačke suze ne oštećuju oko i njima se ne možete predozirati. Ako simptomi ne prestanu, obratite se oftalmologu. Paradoksalno, sindrom suvog oka se može manifestovati kao prekomerno stvaranje suza. U ovom slučaju, problem nije u količini suza već u njihovom kvalitetu. Onda je najbolje koristiti veštačke suze, koje stabilizuju sve slojeve suza (suzni film) ( npr. SensiVit sa vitaminima A i E ).

Rizični faktori

Postoje mnogi faktori koji mogu izazvati sindrom suvog oka. Zračenje računara, televizijskog ekrana; veštačko osvetljenje, klima-uređaji, nošenje kontaktnih sočiva, putovanja avionom, zadimljene prostorije, vetar ili zagađenja. Ovi problemi se često pripisuju starenju, hormonskim promenama (trudnoća, menopauza), upotrebom nekih lekova (npr. protiv začeća, antidepresiva , anti-histamina, diuretika) ili nekim bolestima (npr. dijabetes, tiroidna oboljenja, autoimune bolesti). 

Nije moguće u potpunosti eliminisati uticaj gorenavedenih faktora na oči, ali je moguće smanjiti mnoge od njih, prilagođavajući radnu sredinu, usvajanjem zdravog načina života i, naravno, vodeći računa o vašim očima svakodnevno.

DESET saveta za zdrave oči:

  1. zaštitite svoje oči kvalitetnim naočarima za sunce
  2. redovno posećujte oftalmologa radi kontrole očiju
  3. prilagodite svoje radno okruženje i način rada na odgovarajući način
  4. svesno trepćite očima
  5. unosite dosta tečnosti
  6. izbegavajte dugotrajan boravak u klimatizovanim i zadimljenim prostorijama
  7. koristite ovlaživače vazduha
  8. svakodnevno boravite na svežem vazduhu
  9. obezbedite neophodne vitamine i minerale za vaše oči
  10. koristite veštačke suze kada osetite da su vam oči suve