Dijabetička retinopatija

 

Diabetes mellitus (DM) ili šećer

To je oboljenje koje karakteriše povišen nivo šećera u krvi usled nedostatka ili sniženog dejstva, spostvenog insulina. Trajno povećanje šećera u krvi izaziva promene na krvnim sudovima. Promene na sitnim krvnim sudovima (tzv. mikroangiopatia) se javljaju kao glavna komplikacija dijabeta:

  1. patološke promene na mrežnjači oka – dijabetička retinopiatija
  2. promene na bubrezima – dijabetička nefropatija
  3. promene na perifernim nervima – dijabetička neuropatija.

Dijabetička retinopatija (DR), zvana dijabetički makularni edem i komplikacije poliferativne DR su jedna od najčešćih razloga, vodećih uzroka slepila u razvijenim zemljama pa i u Slvačkoj. Rizik slepila je kod dijabetičara približno 10-20 puta viši nego kod osoba koje ne boluju od dijabeta. Kod dijabetičara se takođe češće razvija katarakta i ateroskleroza.

Dijabetična retinopatija je znak patoloških promena na mrežnjači i krvnim sudovima mrežnjače, koje nastaju kao rezultat oštećenja na svim krvnim sudovima usled dijabeta. Oštećene su pre svega mrežnjačne( kapilari). Oštećenje se može manifestovati nastankom mali žilica na sitnim krvnim sudovima mrežnjače (mikroaneurizmi), sitnim krvarenjem u mrežnjaču (hemoragiami)- kao posledica pucanja već spomenutih sitnih žilica.

Oštećeni krvni sudovi mogu da pucaju. Na mrežnjači nastaje otok (edem). Kasnije na mrežnjači moze doći do povećanog stvaranja novih krvnih zilica (neovaskularizacija) (slika br. 2) i udvajanja zilica a stanje može dovesti do potpunog slepila.

Dijabetička retinopatija ne boli

Simptomi oboljenja u početku ne postoje. DR dugo traje bez simptoma i bez pogoršanja vida. To ovo obloljenje čini tako podmuklim. U trenutku kada je pogodna terapijska intervencija pacijent najčešće nema nikakve subjektivne teškoće iako je bolest u odmakloj fazi a može da ima i značajno oštećenje. Oštećenje mrežnjače može ustanoviti jedino lekar pri preventivnom pregledu očnog dna ili na osnovu gubitka oštrine vida u kasnim stadijumima. U trenutku subjektivnih simptoma je lečenje teže i ne toliko uspešno. Tek u kasnijim, uznapredovalim stadijumima dolazi do pogoršanja vidne oštrine. Do pogoršanja vidne oštrine dolazi kad nastane zadebljanje u oblasti žute mrlje jer je upravo funkcija žute mrlje od suštinskog značaja za oštrinu vida. Kod starijih dijabetičara se pogoršanje vida često pripisuje drugim uzrocima kao što su staračka slabovidost na blizinu ili katarakta, a ne šećer jer se vremenom kod čoveka vidna oštrina pogoršava ili slabi. Međutim, normalno je samo pogoršanje vida na blizinu što se leči nošenjem naočara za čitanje. U slučaju da naočare za čitanje ne poboljšavaju vid na blizinu ili se i vid na daljinu pogoršava, razlog je patološka promena koju mora da ustanovi stručnjak, oftalmolog. 

Klasifikacija dijabetičke retinopatije

Osnovna klasifikacija DR zasniva se na značajnosti, ozbiljnim mikrovaskularnim promenama na mrežnjači i na prisustvu mrežnih neovaskularizaciji. DR se označava za neproliferativnu, dok su sve promene (mikroaneuruzmi, krvarenje, otok i dr.) samo u mrežnjači. U proliferativnoj DR na površini mrežnjače se pojavljuju novi krvni sudovi i fibrozno tkivo. Obe faze mogu da budu po količini promena u mrežnjači lake, srednje, teške i veoma teške. Deo mrežnjače u centru oka - žuta mrlja(makula) obezbeđuje vidnu oštrinu i boje raspoznavanje, osećaj. Kad dođe do otoka tog dela mrežnjače govorimo o makularnom edemu. On je najčešći razlog pogoršanja vida kod dijabetičara. Makilarni edem češće sprovodi neproliferativnu fazu oboljenja. Može se pojavljivati i u proliferativnoj fazi.